Ljubisav Orbović, čelnik Sindikata Srbije, u intervju za Radnički media servis novinske agencije Atrakcija analizira početak harange krupnog kapitala na sindikane pokrete na Zapadnom Balkanu, odgovara na teze iznesene u svojevrsnom pamfletu “krupnog kapitala” oličenom u tekstu Borisava Ristića objavljenog na Index.hr (“Uništiti moć sindikara”) te govori o mogućem razvoju situacije i scenarijima. “Postoje dva moguća scenarija, ili će sindikate okriviti za taj nagli rast broja nezaposlenih ili će, satanizovanjem sindikat I njihovih lidera pokušati da razbiju organizacije I radnike ostave potpuno nezaštićenim”, kaže Orbović u intervju za Radnički media servis za Zapadni Balkan.
Atrakcija: Koje su vam prve reakcije kad pročitate tekst Borsiava Ristića u kojem otvoreno poziva da se uništi posljednje radničko uporište? Ovdje je tema Hrvatska, ali očito se cilja na ukupne sindikate na Zapadnom Balkanu?
Ljubisav Orbović: Ovo je nešto što se dešava dugi niz godina i u ovom pamfletu se po prvi put vrlo otvoreno vidi šta je cilj pojedinih grupa. Istina, očigledno je i da je tekst naručen te da autor ne razume ono o čemu piše. Kada bi se izmenilo ime države o kojoj se u tekstu govori, odnosno kada bi umesto Hrvatske stajalo ime bilo koje zemlje iz regiona zapadnog Balkana , tekst bi bio validan i oslikavao situaciju. Da pojasnim, toliko su slična dešavanja, medijske kampanje i hajke, potezi i aktivnosti, otvorene ili prikrivene u svim zemljama Zapadnog Balkana, da, bez obzira što se u tekstu piše o Hrvatskoj, situacija je apsolutno identična u svim zemljama u regionu.
Atrakcija: Ko po Vama, stoji iza ovakvog pamfleta i teza?
Ljubisav Orbović: Svi oni koji žele da zloupotrebom velike konkurencije na tržištu radne snage, a zbog ogromne nezaposlenosti – od 20% do preko 30% u zemljama u regionu, zloupotrebom jeftine radne snage i nezdovoljstva zaposlenih, profitiraju, bilo ostvarivanjem ogromnih finansijskih prihoda i dobiti, bilo sticanjem nekakvih političkih ili ličnih poena. Najlakše je manipuilisati primenom Makjavelijevog principa („Umetnost ratovanja“) – na svaki način razjediniti snage svojih neprijatelja, ili tako da protivnički tabor postane sumnjičav prema ljudima (dodao bih organizacijama, institucijama) i svemu u šta je verovao, i na taj način ga slabi. A vera se gubi kada se loše živi, bez nade da se to može izmeniti, te ostaje samo jedan cilj:oštra borba sa svima, protiv svih za preživljavanje.
Atrakcija: Vidite li u ovome da postoji plan za uništenje sindikata u regionu i da li je iniciran krupnim kapitalom?
Ljubisav Orbović: Cilj je, kao što sam rekao, prvenstveno, da se obezglave radnici, da im se onemogući udruživanje i zajednička borba za očuvanje prava i dostojanstva. Na taj način, primenom principa „divide et imepera“, najlakše se manipuliše. A sindikati su jedina interesna udruženja radnika, kroz koja, organizovano ostvaruju svoje kolektivne i pojedinačne interese. Svaki mudar poslodavac zna da je dobar radnik zadovoljan radnik, te da je sa predstavnicima svih radnika, oličenim u sindikatu bolje pregovarati, nego gubiti vreme u pregovorima sa svakim pojedincem ili trpeti štetu zbog nezadovoljstva. Ne bih nagadjao ko je inicijator ovako malicioznog teksta, ali, zainteresovan likom i delom autora, publiciste, malo sam pogledao njegove tekstove, te zaključio da nije ni čudo što je neke stavri improvizovao, ne može se analitički i temeljno sagledati svaka oblast društvenog života, i ljudska prava, i korupcija i filozofija…da ne nabrajam široku oblast interesovanja i analiza publiciste Ristića. I u Srbiji ima onih koji pišu na sve teme i stručni su za sve oblasti. A bilo bi nam bolje kada bi se svako bavio svojom strukom, kao što to upravo rade Amerikanci. Najblaže rečeno smešna je, čak i onima koji se ne bave sindikatima, Ristićeva teza da „Sindikalno djelovanje najviše šteti radnicima i nezaposlenima”.
Neutemeljena je i njegova teza da “upravo je prevaga moći sindikata glavni uzrok što Hrvatska ni dan-danas nije izašla iz recesije, dok su je zemlje u kojima sindikati ne diktiraju političarima smjernice ekonomske politike gotovo već zaboravili….. U gotovo svim zemljama koje imaju jake sindikalne organizacije, poput Italije, Grčke, Francuske, Španjolske, itd., možemo primijetiti izravnu proporciju između snage sindikata i ekonomske stagnacije tih zemalja. ….u Italiji nizak rast zaposlenosti direktna posljedica krutih restrikcija koje su poslodavcima preko zakonodavaca nametnuli moćni sindikati, dok je u SAD veći rast zaposlenosti direktna refleksija manje moći sindikata”.
Očigledno je da Ristić ne poznaje ni sindikalni pokret, ni ulogu i zančaj sindikata.
Ne bih polemisao sa iznetim netačnim improvizacijama, samo bih vaše čitaoce potsetio da su sindikati u Americi jaki i vrlo uticajni. Zatim najveći procenat sindikalno organizovanih je u skandinavskim zemljama, Švetskoj, Danskoj I Norveškoj, te i do 80% zaposlenih u Norveškoj su članovi sindikata. A kao što znamo, jedino autor svesno prenebegava tu činjenicu ili potcenjuje javnost , upravo ove zemlje imaju najnižu stopu nezaposlenih i najviši standard u Evropi.
Dakle, neutemeljena improvizacija, bazirana na neistini i manipulaciji netačnim činjenicama.
Atrakcija: Kako reagujete na teze da su sindikati odgovorni za nešto što su radile stranke (stranačko zapošljavanje u javnoj upravi, javnim preduzećima) ?
Ljubisav Orbović: Sindikati niti su zapošljavali niti su mogli da zapošljavaju, niti su, prilikom zapošljavanja, na bilo koji način konsultovani. Upravo su se sindikati godinama unazad borili protiv tog stranačkog zapošljavanja ili zapošljavanja po ličnim političkim vezama. Ali, kad već nismo konsultovani pri zapošljavanju, nećemo dozvoliti da nas uvuku, tj odgovornost za otpuštanja prebace na sindikate. Kao organizacija, mi štitimo zaposlene I to sam jasno i nedvosmisleno govorio I govorim. Godinama unazad zahtevali smo otvaranje radnih mesta, viziju I plan privrednog oporavka, pokretanje privrede uz korišćenje privrednih potencijala I stručnih, ljudkih kapaciteta, zapošljavanje mladih, obrazovanih stručnjaka I maldih ljudi koji bi doneli novu energiju, ideje, elan.
Na žalost, privreda je gotovo uništena, brojna radna mesta su ugašena, preduzeća uništena, pa je, za partijske kadrove I simpatizere ostao, kao nagrada, posao u javnom sektoru. S obzirom na ekonomsku situaciju u zemljama u region, ali i pritiske medjunarodnih finansijskih institucija, za očekivati su masovna otpuštanja u javnom sektoru. Postoje dva moguća scenarija, ili će sindikate okriviti za taj nagli rast broja nezaposlenih ili će, satanizovanjem sindikat I njihovih lidera pokušati da razbiju organizacije I radnike ostave potpuno nezaštićenim.
Sindrom je u region da se za sve pogrešne poteze traže krivci, u velikom broju slučajeva su to sindikati, a ništa se ne radi da se greške isprave, jer, ustvari partije na vlasti i ne znaju kako bi ih ispravili, suprotno, nastavljaju da ponavljaju greške svojih predhodnika.
Atrakcija: Možete li povući paralelu sa Zakonom o radu?
Ljubisav Orbović: Zakoni o radu se, praktično, prepisuju u svim zemljama Zapadnog Balkana. Apsurd ide dotle da nacrte Zakona dobijamo, mi u Srbiji, a verujem da je tako I u drugim državama, na jekavici, makedonskom ili slovenačkom, ili jeziku druge zemlje regiona. Tako i naš novi Zakon o radu, u fazi rasprave i usvajanja nije bio “preveden” sa Hrvatskog.
I još jedno pravilo smo uočili. Ako jedna Vlada uspe da silom umanji neka prava zaposlenih, po inerciji, to kao logičan sled, primene i ostale Vlade po principu “ako je u Srbiji/Hrvatskoj/ Crnoj Gori prošlo, mora proći ili zašto ne bi I kod nas…..”
Ono što je bolno I uvredljivo, a često se može čuti, ministri rada iz zemalja Zapadnog Balkana se hvale I ponose donetim zakonima, jeftinom I obarazovanom I kvalifikovanom radnom snagom kao glavnim adutima za privlačenje investitora. A investiture čekamo godinama, u medjuvremenu se ništa drugo ne preduzima jer nema ni ideje ni znanja, pa dalje propadamo jer su investicije male i nedovoljne kao pokretač privrede.
Atrakcija:Možete li komentarisati kako to da je Zakon radu gotovo paralelno tema u cijeloj regiji?
Ljubisav Orbović: Odgovor sam dao u odgovoru na prethodno pitanje. Istorijsko nasledje, ekonomska sličnost je očigledna u celom regionu. Pa tako, aktuelne politike koje se vode, zakoni koji se usvajaju takođe su slični, bez obzira na status u odnosu na Evropsku Uniju. A sve pod izgovorom harmonizacije propisa ili “to od nas traži Evropa”. A radni standardi se sve više razlikuju, dovoljno je da pogledamo minimalnu zaradu u evropskim zemljama, kolektivne ugovore itd.
Atrakcija: U tekstu nije problematizirana pljačkačka ili loša privatizacija koja je stotine hiljade radnika ostavila bez posla?
Ljubisav Orbović: Da, situacija vrlo slična kao sa otpuštanjem u javnom sektoru. Jedini koji su se istinski zalagali, čak borili za pravednu, transparentnu privatizaciju u svim državama zapadnog Balkana su sindikati. Svim metodama borbe, počev od protesta, preko štrajkova, blokada puteva i pruga, štrajkova gladju, samopovredjivanja, ukazivali su na nepravdu.
Danas, u pojedinim medijima, s vremena na vreme, neki analitičari i publicisti maliciozno i neargumentovano, prikrivajući činjenice, okrive sindikate za katastrofalne posledice privatizacija i devastiranu privredu i ekonomiju. Kažu, sindikati su najodgovorniji jer se nisu dovoljno borili i dozvolili uništenje. Retko i stidljivo se objave osude na račun stvarnih krivaca i dželata regionalnih ekonomija.
Atrakcija: Mislite li da bi svi sindikati regiona trebalo alarmantno reagovati na ovakve trendove?
Ljubisav Orbović: Sindikati su već odreagovali, osnivanjem Regionalnog Saveta Solidarnost, u koji su uključeni gotovo svi reprezentativni sindikati iz zemalja regiona. Na svojim sastancima, ali I u medjusobnoj redovnoj komunikaciji, mi na tu temu već duže razgovaramo, jedni drugima pružamo podršku, razmenjujemo iskustva. Zajedničku akciju, jedinstvenu, izuzev zajedničkih podrški, I zajedničkih inicijativa, nismo imali. Razlozi su brojni, pre svega intenzitet negativnih dešavanja u svakoj pojedinačnoj zemlji koji nas okupira I obaveže na borbu I akcije u zemlji.
Međutim, u bliskoj budućnosti, doći će do toga da će zaposleni u celom regionu, u istom danu, u isto vreme iskazati javno nezadovoljstvo okupljanjem ispred zgrade, svako svoje, vlade.Verujem da će nas neki mudraci, u nedostatku drugih argumenata, optužiti za povratak u prošlost, za ponovno ujedinjavanje u novu Jugoslaviju, da će nam pripisati etikete: kočničara reformi, samoupravljača, retrogradnih snaga, krivaca za neuspehe. A ja tvrdim da će se zaposleni u region ujediniti u buntu za zahtevom da živimo I radimo dostojanstveno, svako u svojoj zemlji, da nam I deca ostaju I zapošljavaju se, da se mladi obrazuju, da živimo u pravnim državama u kojima se poštuje rad, da imamo bolji standard-jednom reciju da živimo bolje, u prijateljskim, susedskim zemljama.
Radnički media servis za Zapadni Balkan Novinske agencije Atrakcija
Novinska agencija Atrakcija
Preuzeto sa Web stranice http://www.atrakcija.info/index.php/radnicki-media-servis/item/4358-intervju-%C4%8Delnik-sindikata-srbije-ljubisav-orbovi%C4%87-scenarij-je-razbiti-sindikate-i-radnike-ostaviti-potpuno-neza%C5%A1ti%C4%87enim
